Otplovio je i naš Srećko, čuveni Crni Amur

18. март, 2016. #

Oni koji su ga znali i imali prilike da se sa njim druže, videli su i saznali puno, oni koji su samo čuli o njemu, propustili su priliku da sagledaju starog beogradskog miroljubivog mangupa koji je od malena bio zaljubljen u život i reke, lepe žene, pravu garderobu i naravno u sve što je vezano za automobilski sport.

Bio je to odista talenat za prepoznavanje zanimljivih stvari, a komunikacija i biranje pravih izraza u razgovorima bili su mu vrlina. Zvao se MIODRAG SREĆKOVIĆ a svi u Beogradu i daleko od glavnog grada znali su SREĆKA. Krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina nije se mogla zamisliti auto trka, brdsko takmičenje ili neki reli a da u organizaciji nema SREĆKA. Bio je tamnoput, kao da je upravo stigao iz nekog poznatog letovališta gde je uživao i pričao svoje priče, pa mu je i zbog toga i zbog čestog boravka na čamcima i uz pecaroške štapove neko nadenuo pseudonim CRNI AMUR.

Za našeg SREĆKA nisu postojale prepreke. Neizmernom upornošću, nezaboravnim osmehom, nalickan i namirisan kada zatreba, ali i umazan motornim uljem u odgovarajućim prilikama, umeo je da otvori svaka vrata, da opusti i najhladnijeg sagovornika. Imao je takta i strpljivost u razgovoru i za jednog doktora aerokosmonautike, nekadašnjeg profesora Mašinskog fakulteta i šampiona države sa „abartom“ – za čuvenog BRBU JANKOVIĆA, ali isto tako, možda i više,  voleo je da naširoko priča sa preplanulim i izboranim pecarošima pokraj Save i Dunava ili da u nekoj najmanjoj beogradskoj mehaničarskoj radionici, prljav do lakata, menja polomljenu poluosovinu i pomaže desetini mladih pridošlica u auto trke.

Stigao je i do centra zbivanja najpoznatijeg svetskog relija, u MONTE KARLO, a kada je Beograd doživeo pravi procvat auto sporta i kada se na Ušću vozio KUP EVROPE, naš SREĆKO je bio sa svetskim zvezdama, DJUNTIJEM, PASOTIJEM, KVESTEROM, LAUDOM, MERCARIOM,PJANTOM, GALIJEM, KREMEROM, PETEROM, PELIKANOM i drugima, a svakako i sa našim asovima JOVICOM PALIKOVIĆEM i GORANOM ŠTROKOM.

SREĆKO je u finišu svog života doživeo tešku povredu i zdravlje mu je lagano postajalo sve slabije, medjutim on je to lavovski podnosio. Njegova hrabrost i mentalna jačina bili su za primer a telefon mu je večito bio pri ruci jer je svakodnevno morao da čuje po nekog od svojih iz sveta brzine, PAJU, MARJANA, VALETA, BATU, ICU, NIKOLICU, i sve iz njegove omiljene ekipe sportskih auto šampiona.

Red je da se prilikom odlaska dragih prijatelja izgovori kurtoazno da ih nećemo zaboraviti. Kada je to slučaj sa odlaskom SREĆKA onda to nije samo učtiva izjava, već zaista snažan osećaj i želja da uvek pamtimo simpatičnog CRNOG AMURA i njegove dogodovštine. Otplovio je od nas i ostavio jednu baš veliku prazninu !

Galerija slika

Članci iz iste kategorije