54. Srbija reli – Raport Nenada Vićentića, pobednika u šampionatu Srbije

29. септембар, 2021. #

Posle mnogo razmišljanja i pre svega na nagovor mojih partnera iz ekipe „Jasen Popov rejsing“, s kojim zajednički moj klub“ NV rejsing“ rentira  „Pežo 208 rally 4“ širom Evrope, rešio sam ipak da se pojavim na 54. Srbija reliju.

Zbog poslovnih obaveza jako malo je bilo vremena za pripreme, tako da sam bez testa došao na reli. Dobro poznajem model „208 R2“, s kojim sam redovno pobeđuivao na našim stazama, ali ova „208- ica“ specifikacije Rally 4 mi je velika zagonetka. Taj automobil je, kada nije u renti, uglavnom vozio Jasenov sin, Danijel Popov, a ja sam imao priliku samo kratko da ga upoznam na takmičenju u Sloveniji, gde smo otišli upravo da bi videli „gde je levo“ u tom automobilu. Dobro je bilo što sam sa svojim suvozačem Ivanom Jevtićem vrlo dobro uigran, kao i što je većina brzinca nama već poznata iz prethodnih godina.

Ivan i ja smo krenuli lagano, ispipavali tempo i osluškivali automobil, bez mnogo osvrta na konkurenciju. Polako smo pojačavali tempo, trudeći se da ostanemo u zoni komfora, bez mnogo rizika. Jedino gde sam zaista napao u pravom ritmu koji vozim, je drugi prolazak dugačkim brzincem Silver. Negde na polovini sam pogrešio, prebrzo sam ušao u jedan splet krivina pa smo se suvozač Zrle i ja“vadili“ da se ne slupamo.

Želeo bih da čestitam rivalima iz klase, Bugarinu Ignjatu Isaevu u „Pežou 208 R2“ na pobedi u evroskoj konkurenciji i strašno dobrim vremenima, kao i mladom Turčinu u „Ford fijesti Rally 4“. Momak je mlad i brz, jako brz, i trebalo bi to ima zapamtiti u perspektivi evropskog relija.

Što se nas tiče, opet kažem da nismo ništa specijalno jurili pobedu u generalnom plasmanu za Šampionat Srbije, ali je i ovo bilo dovoljno da na kraju osvojimo generalu. Jako mi je drago, pogotovo što je ta pobeda došla na 18. godišnjicu pogibije Mirka Martinovića, legende zbog koje sam uostalom i zavoleo reli i počeo da vozim.
Istakao bih lepo trkanje i druženje sa veteranima Vladicom Rabrenovićem i njegovim starim suvozačem Radmilom Radivojevićem, koji se vratio posle desetak godina u automobil. Super smo se vozili i družili, i baš mi je žao što je njegov „reno klio R3“ odjednom stao i dalje nisu mogli.  Ipak, mene je najviše oduševio „moj takmičar“, Dejan Pejić, koji je u „VW polo 1.4″ grupe A neverovatno dobro vozio. Pejkan je na kraju treći u generalnom i pobednik klase, a za naš klub“ NV rejsing“ doneo je vrlo lepe i važne bodove.
Čestitao bih i svom prijatelju iz ASU Pobednik, Živku Gajiću, osvajanje titule šampiona u NAC 3 klasi, Žile nije morao da napinje, čak se na ovom reliju sa Marijom Banzić bukvalno provozao od starta do cilja, ali kažu iskusniji da kad treba samo da se završi reli onda nema jurcanja.
Što se mene i mojih planova za dalje tiče, njih nema. Znam samo da neću voziti neki ceo šampionat ili sezonu, jer zbog posla nemam vremena za testove, treninge i upoznavanje sa automobilom, jer kad voziš celu sezonu to je neophodni preduslov za dobar rezultat. Poneki možda reli i to je verovatno sve od suvozača Ivana, mene i ovog „Pežoa“.
Nenad Vićentić – Pobednik 54. Srbija relija u reli šampionatu Srbije

Galerija slika

Članci iz iste kategorije