Turska 2020 – WRC u Marmarisu, Turčin Kan Oknu najmladji pobednik Moto 3 klase, a na ulicama pešaci beže od bahatih vozača

5. септембар, 2020. #

Ovo je priča o reliju, moto sportu i turizmu, ali, i o zemlji u kojoj vozači preferiraju brzu vožnju, neki put i mimo standarnih propisa bezbednosti….

Turska je po mnogo čemu specifična zemlja. Odmah da podsetimo da ima oko 82 miliona žitelja, dakle oko 12 i po puta više stanovnika od naše Srbije, a kada je turizam u pitanju spada u red najuspešnijih zemalja. Mnogi od nas su bar jednom boravili u toj velikoj državi gde se redovno pije čaj, gde se fudbal voli do fanatizma, gde se pripremaju zaista fantastična jela od junećeg mesa sa patlidžanom, paradajzom, lukom i uz dodatak nekog od „milion“ poznatih začina i gde se može probati vrhunska jagnjetina  koja se tamo zove „kuzu“. Turska je danas poznata po najkvalitetnijem pamuku pa ako u nekom od prelepih butika Istanbula, Ankare, Antalije ili Marmarisa i Alanje vidite baš perfektne košulje od vrhunskog materijala i pravog dizajna nemojte se čuditi.
Turska u mnogo čemu može da se pohvali i da se ponosi.

Antalijska regija kao i deo oko Bodruma poseduje grandiozne hotele na obali mora, sa bazenima i akva parkovima a sjajni turistički maheri nude i hotele srednjeg ranga sa već dobro poznatom ponudom „Al inclusiv“ ( sve uključeno, obroci, sobe, kafa i domaća pića….a mnogi i besplatne ležaljke i suncobrane na plaži ). U Turskoj i turista sa plićim džepom može naći nešto za sebe a ono što su Turci odavno shvatili i primenili jeste  ljubaznost i želja da se na bilo koji način ugodi gostu. Što se higijene i urednosti tiče i tu su dostigli visok nivo..

Ovih dana smo boravili u Alanji i uživali na prelepoj plaži Kleopatra, kao gosti obližnjeg hotela XPERIA Kandelor. Utisci su više nego pozitivni a za odabir tog hotela kriva je preporuka odličnog Kon Tiki Travela u Beogradu. Imali smo zadovoljstvo da nas u pomenutom hotelu, od mnogih zaposlenih, neobično predusretljivo i domaćinski služe gospodin Sinan i mladi konobar Jilmas, pa smo se osećali da smo medju najboljim prijateljima..

Dakle, o Turskoj svako od vas zna puno toga, medjutim mislimo da niste upoznati sa podatkom o golobradom Turčini iz Alanje, Kan Okanu, koji je pre nepune dve godine ( 2018 ) pobedio u Valensiji, u trci svetskog šampionata u motociklizmu, u kategoriji Moto 3. Kan je u tom trenutku imao samo 15 godina i ušao je u istoriju svetskog moto sporta kao najmladji pobednik. Da radost tom genijalnom dečaku bude potpuna govori činjenica da je to bila njegova debitantska trka. Pokušajte da shvatite osećaj tog klinca kada je sa 15 godina zauzeo pobedničko mesto podijuma u Vlensiji, pored tridesetak ludo hrabrih Italijana, Španaca i ostalih „naoštrenih klinaca. Kan ima i brata blizanca koji takodje vozi u svetskom šampionatu motociklizma a njihov mentor je Kenan Sofuoglu.

Kada je reli u pitanju onda ste verovatno čuli ko su Serdar i Murat Bostanci, Aho Kalevi, Kazaz Ercan, Isik Volkan i Orhan Avkioglu. Reč je o vozačima iz Turske koji su pobedjivali na našem najpoznatijem reliju „Ju reliju“ ( „Srbija reliju“ ). Sredinim septembra u Turskoj će se održati WRC takmičenje, u Marmarisu. Biće opet toplo i prašnjavo i sa puno oštrog kamenja. Godine 2003. smo već pratili Turski reli, u Antaliji, a tada je pobedio čuveni gospodin iz Španije, Karlos Sajnc. Vozio je u istom timu „Sitroena“ i Kolin Mek Re, a počinjala je na tom reliju i karijera najvećeg medju najvećima – Sebastiena Loeba, koji je te godine u Antaliji odustao.

Na ulicama Alanje možete videti puno skupocenih automobila, na svakom ćošku su taksisti, a ima i više baš starijih modela, pravih „oldtajmera“, kao što je to recimo „reno 9“.

Sve predhodno predstavlja diku i ponos za Tursku, medjutim, nažalost kada je saobraćaj u pitanju u Turskoj vlada potpuna nedisciplina. Redovna je pojava da vozači prodju na crveno svetlo  a ono što je najcrnje i najopasnije odnosi se na pešake. U minulom odmoru u Alanju u dva navrata smo bili prinudjeni da bežimo sa sredine obeleženog pešačkog prelaza s namerom da se što pre dokopamo ivičnjaka. Iako smo visoko podigli ruke misleći da upozorimo vozače, niko od dotičnih iz zahuktalih vozila nije smanjio gas. Dakle, sasvim je sigurno i provereno da vozači u Turskoj  ne propuštaju pešake i ne poštuju pravila….a to itekako može biti kobno.

Za kraj recimo da smo u Alanji istrpeli baš veliku vlažnost i temperature i do 30 stepeni a da smo u povratku leteli sa našom „Air Serbiom“ na visini od 10.300 metara, brzinom od 800km/h….i na temperaturi od MINUS 38 stepeni.

Galerija slika

Članci iz iste kategorije