Dakar reli 2017 – Strašni „pežo 3008 DKR“ i ……

2. јануар, 2017. #

1. Peugeot dovozi potpuno novi automobil
Prošlogodišnji Peugeot 2008 DKR je definitivno posedovao najbolji paket, ali pobeda Francuza nije bila nimalo laka.
Trostruko vođstvo se sredinom relija je počelo da se dovodi u pitanje, a mada je Peterhansel odneo pobedu, X-Raid tim je protestovao u vezi sa nesporazumom oko dolivanja goriva, tako da je pobeda zvanično potvrđena par meseci nakon relija.
Novi automobil, 3008DKR, je unapređen, a sa četiri posade, francuska marka je sigurno ako ne glavni, ono među glavnim favoritima za titulu.
Peterhansel, koji je sa 12 pobeda dobio nadimak „Mr.Dakar“, verovatno će biti udarna snaga, kao i obično. Međutim, šampion iz 2010., Karlos Sainc, sigurno će biti opasan rival.
WRC legendi, Sebastijenu Loebu i petostrukom pobedniku u konkurenciji motocikala, Sirilu Depreu, mada su vanserijski vozači, ipak nedostaje malo iskustva.

2. Bivše WRC zvezde stiču iskustvo
Loeb će biti jedna od centralnih figura relija. Njegov prošlogodišnji debi je bio veliki događaj. Sa devet uzastopnih WRC titula, jedan je od najvećih trkačkih vozača ikada. Francuz je takođe veoma prilagodljiv vozač, tako da njegovo sjajno izdanje ne bi iznenadilo, mada je naveo da je „off-road“ vožnja bila slabost, ali su on i Elena radili na tome da poprave ovaj segment.
Miko Hirvonen, dugogodišnji Loebov rival iz WRC-a je takođe bio debitant na Dakaru 2016. Nije bio toliko prisutan u medijima kao Francuz, ali je hvaljen zbog izvanredne terenske vožnje. Završio je na impresivnom četvrtom mestu.
Hirvonen, sa navigatorom Mišelom Perenom, uzeo je svoju prvu kros-kantri pobedu na „Hungarian Baja“ trci ove godine, a na Dakaru vozi za X-Raid Mini.

3. Al-Atija u poteri za nastavkom het-trika
Naser Al-Atija, zvezda Dakara, bio je najbliži favorizovanim Peugeotima prošle godine. Za X-Raid je osvojio tri podijuma u poslednje tri godine, uz pobedu 2015.
Međutim, njegov ugovor je istekao, što je iskoristila Toyota Gazoo, omogućivši Katarcu da se upusti u borbu za prvu pobedu ovog automobila i svoju treću sa trećim različitim proizvođačem (prvi trijumf je ostvario sa Volkswagenom 2011.).
Karlos Sainc je označio Toyotu kao glavnog Peugeotovog rivala.

4. Igra velikih brojeva i mogući pobednici
Toyotina postava se ne vrti samo oko Al-Atije, a on čak i nije jedini pobednik Dakara u ovom timu. Drugi šampion je renomirani Nani Roma.
Španac je pobedio na Dakaru 2011. za Mini, a bio je pobednik i u konkurenciji motocikala 2004. Prošle godine je imao dosta pehova, tako da se nada da će ovoga puta imati bolji plasman.
Toyota je zadržala i šampiona iz 2009., Južnoafrikanca Ginijela de Vilijersa, koji je prošle godine bio 13.
Jazid Al-Rađi se pridružio Miniju. Bivši pobednik WRC2 je bio na izvanrednom trećem na Dakaru 2015., u svojoj debitantskoj sezoni, kada je morao da se povuče zbog mehaničkih problema. Prošle godine nije bio tako dobar, ali sada ima šansu za popravni.
Američki „off-road“ as, Brajs Menzis trebalo je da zaokruži X-Raid postavu za Dakar 2017. u debitantskom reliju, ali zbog povrede ga zamenjuje Argentinac, Orli Teranova.

5. KTM-ov rat unutar tima
Kada je reč o konkurenciji motociklista, jedna marka dominira u odnosu na ostale. Naravno, u pitanju je KTM. Poslednji put je austrijski prozvođač izgubio titulu na Dakaru davne 2000. godine, a od tada se gotovo sve svodilo na duele Marka Kome i Sirila Deprea.
Sve se to promenilo prošle godine nakon odustajanja Kome, s tim što se Depre preselio u konkurenciju automobilista. Ipak, ponovo je KTM bio na vrhu podijuma, zahvaljujući sjajnom Tobiju Prajsu. Australijanac ove godine nastupa kao favorit, ali će konkurencija biti više nego oštra.
Najpre, tu je Matijas Valkner, koji je bio sjajan 2015., kada je debitovao na Dakaru, pobedivši u trećoj etapi, ali je morao da se povuče zbog bolesti. Prošle godine je Austrijanac bio među prva tri, samo par minuta iza Prajsa, kada je pao i završio sa lomom butne kosti.
Još jedan KTM vozač na kojeg treba obratiti pažnju je Sem Sanderlend, Britanac stacioniran u Dubaiju.

6. Honda i Yamaha vrebaju iz prikrajka
KTM jeste bio nezaustavljiv na Dakaru u poslednjih 16 godina, ali to ne znači da se Honda i Yamaha nisu trudile da pokvare račune Austrijancima. Čak ni budžeti japanskih timova nisu bili daleko od KTM-ovih.
Yamaha je poslednji put pobedila 1998. sa Peterhanselom, a glavni vozač tima sada je Helder Rodrigez, koji ima osam etapnih pobeda. Veterana iz Portugalije će podržati Adrijan van Beveren, jedan od najboljih debitanata 2016., kao i Alesandro Boturi.
Što se Honde tiče, ona na trijumf na Dakaru čeka još od 1989. godine. Puleni ovog japanskog tima su Hoan Bareda, jedan od najbržih vozača na Dakaru poslednjih godina (i najbaksuznijih). Sa ukupno 14 etapnih pobeda, više od bilo kojeg vozača trenutno, Bareda ima dobre šanse za visok plasman, samo da izbegne poslovične pehove.
„Vodonoša“ će mu biti Mihael Metge, dok je u timu još jedan iskusan Portugalac, Paulo Gonsalves, uz Amerikanca, Rikija Brabeka.

7. Kamaz u pohodu ka vraćanju titule
Ruski proizvođač je već duže vreme sinonim Dakara za borbu među kamiondžijama. Od 2000., Rusi su pobedili 12 puta. Prošle godine su očekivanja izostala, jer je trijumfovao Džerard de Roj u Ivecu.
U cilju povratka na tron, Kamaz je popravio postavu. Bivši pobednici, Ajrat Mardejev i Eduard Nikolajev su ponovo tu, kao i Dmitrij Sotnikov. Andrej Karginov će ovoga puta voziti alternativu Dakara, Africa Eco Race, a zameniće ga Anton Šibalov, koji na dotičnom događaju ima tri pobede.
Ipak, Iveco kojeg sponzoriše Petronas će biti ozbiljan protivnik, posebno kamion kojeg vozi De Roj. Tu je i Federiko Viljagra, koji će dati svoj doprinos timu.
Ko još može da pomrsi račune Kamazu i Ivecu? Tu su Aleš Loprajs iz Tatre, Hans Stejsi u MAN-u, šampion iz 2007., kao i Martin van den Brink u Renaultu.

8. Otvorena bitka među kvadovima
Trka u konkurenciji kvadova prošle godine je bila oštra, sa mnogo odustajanja. Na prvom mestu, Ignjasio Kasale je izgubio značajno vođstvo zbog problema na motoru, da bi zatim polomio ključnu kost prilikom pada. Dva pobednička mesta su uzurpirali braća Markos i Alehandro Patroneli.
Nijedan od Patronelija se neće trkati ove godine (Markos je izjavio da im se nije svidela ruta). Osetiće se odsustvo još nekih vozača, poput Brajana Baragvanata iz Južne Afreike i povređenog Aleksisa Hernandeza iz Perua.
Ipak, to ne znači da će uzbuđenja izostati. Tu je uvek brzi Kasale, koji se oporavio od povrede, zatim sjajni Poljak, Rafal Sonik, koji je napunio 50 godina, pa Jožef Mahaček, koji se sa gotovo 60 godina sa automobila prebacio na kvadove.
Ne treba zaboraviti ni na Sergeja Karjakina, četvrtog prošle godine, kao ni Marsela Medeirosa.

9. Ostala poznata imena
Dakar je poznat po tome što se u njemu nađu imena poznata iz drugih trkačkih serija. Tako je i ovoga puta.
Glavni među njima je WEC šampion, Roman Dima, koji je Porsche zamenio privatnim Peugeotom 3008DKR, u svom trećem pokušaju. Prošle godine je bio 20., tako da je Francuz sebi postavio cilj da ovoga puta bude među prvih 15.
Takođe za volanom privatnog Peugeota je Halid Al Kasimi, vozač Citroena u WRC-u već nekoliko sezona. Emiraćanin debituje na Dakaru.
Ljubitelji WRC-a će imati prilike da navijaju i za Martina Prokopa, koji je bio 14., na svom prvom Dakaru prošle godine. On se iz Toyote preselio u Ford. Havijer Pons takođe vozi za Ford na svom drugom Dakaru.
Treba spomenuti bivšeg Citroenovog juniora, Konrada Rautenbaha, koji se pridružio Toyota Gazoo Racingu umesto Liroja Paultera.
Na kraju, WTCC legenda, Tom Koronel i njegov brat blizanac Tim su ponovo tu u bagiju pogonjenog Suzukijevom mašinerijom.

10. Navigacija kao veliki izazov
Prošla edicija Dakara je bila dovoljno zanimljiva sa nekoliko promena rute i zaokreta tokom vožnje, tako da je bilo zalutalih vozača.
Nekoliko takmičara se žalilo, posebno u prvoj sedmici, zbog preovladavajućeg „WRC stila“ sekcija, koje su bile u kontrastu sa tradcionalnim, navigacionim etapa iz afričke ere.
Da li su primedbe bile opravdane ili ne, uglavnom, organizatori su promenili stil etapa. Sportski direktor Dakara, Mark Koma, konstatovao je da navigacija „izgubila na značaju“ u poslednjim iteracijama, tako da je uvedeno nekoliko pravila da se to anulira. Ruta 2017. bi mogla da bude teža od svih dosadašnjih južnoameričkih izdanja.
Etape su duže i komplikovanije, i manje je sekcija u WRC stilu. Ovogodišnja edicija započinje u prestonici Paragvaja, Asunsionu i brzo se seli u Argentinu, gde će biti održano mnoštvo etapa. Ipak, petodnevni „izlet“ u Boliviju će biti veoma interesantan, jer obećava nepoznat teren u kombinaciji sa velikom nadmorskom visinom.
U bolivijskoj turi će biti i maratonska etapa, između La Paza i Ujunija, 9. januara, gde će posade po pravilniku, biti bez pratećih timova. Ipak, i argentinski deo ima svoje zahtevne deonice, jer se 11. januara vozi „Super Belen“, trasa duga gotovo 1000 kilometara od Salte do Čilesita, i po mnogima je ključna za pobedu.

Izvor: Motorsport.com  + Vrele gume

Galerija slika

Članci iz iste kategorije