Mali je, ali najsladji

6. јануар, 2011. #

Bilo bi bez veze da vas pitam, da li ga se sećate….zato ću vam samo preporučiti da pročitate ovu humoresku mog druga VITOMIRA VITE MILANOVIĆA, majstora tona, iz RADIO BEOGRADA.

Vozio sam fiću taman toliko da mogu da kažem da smo bili “kao jedno“. Zajedno smo videli Nemačku, Grčku, Italiju a nagledali smo se Jadranskog mora, s kraja na kraj, ko zna koliko puta. O špartanju po Srbiji da i ne govorim.

Čega se najpre setim u vezi sa tim putovanjima. Često mi se na parkinzima gde bih pravio pauzu, dešavalo da mi priđe čovek koji je upravo izašao iz nekog moćnog automobila, gleda mog fiću i kaže: eeeh, najslađe sam se u životu vozio fićom. Pa što ga čoveče prodade? Jel’ te naterala besparica ili si dobio povišen šećer pa više ne smeš slatko. Priča to meni, koji sam posle tri sata vožnje utrnuo kao da sam primio epiduralnu anesteziju. Mogu nogu da mi odseku, ne bih primetio. Ne znam da li me ta rečenica više nervirala kad ju je izgovarao neko ko izgleda kao da me teši ili da me zavitlava.

Malo o nekim tehničkim detaljima. Fića je čak i za današnje pojmove bio vrlo napredan automobil. Primer prvi: ovi današnji imaju ABS, sistem protiv blokiranja točkova pri kočenju. Znači oni prvo naprave problem pa ga onda rešavaju. Zašto prave kočnice koje mogu da blokiraju? Kod fiće, kočioni paknovi su zbog neodgovarajućih kočionih gumica i kočionih cilindara uvek bili zamašćeni pa nisu ni mogli da blokiraju točkove. Znači, kod fiće se lečio uzrok a ne posledica kao danas.

Primer drugi: danas se u automobilima ispred i iza kabine prave nekakve kerefeke koje predstavljaju zone gužvanja da bi putnici bili bolje zaštićeni pri sudarima. Kod mog fiće, zoni gužvanja pripadala je cela karoserija – zbog maksimalne zaštite. Vazdušni jastuci nisu spadali u serijsku opremu pa sam fiću opremio jednim na lično duvanje. Funkcionisalo je jednostavno; kad se sudariš – možeš da ga duvaš.

Od standardne opreme fikus je imao manuelno otvaranje prozora koje je funkcionisalo samo u prvom delu njegovog života. Posle smo se po Beogradu, u vreme letnjih žega, sa zatvorenim prozorima, vozili samo oni u crnim automobilima sa četiri cifre na tablici i ja koji nisam mogao da otvorim prozor. Foliram se, kao, uključio i ja klimu.

Na kraju. Ipak je lepo što je fića bio moj prvi automobil. Nikako neće valjati ako bude i poslednji.

VITA MILANOVIĆ

Galerija slika

Članci iz iste kategorije