Umetnik sa olovkom i briljantnim duhom – Ivo Kušanić

30. децембар, 2010. #

Još u osnovnoj školi, u školi VUK KARADŽIĆ u Beogradu, pokazao sam sklonost prema likovnoj umetnosti. Večito sam nešto crtao i to su obično bili neki smešni likovi koji su podsećali na karikaturu. Obožavao sam da prelistavam POLITIKIN ZABAVNIK i bio sam bukvalno oduševljen junacima raznih stripova kao što si bili FLAŠ GORDON  i PRINC VALIANT,  a kasnije BRAĆA DALTON i TALIČNI TOM. Pratio sam i stripove domaćih autora,  i nekako najviše crteže i karikature LJUBE DOBRIĆA, od kojeg sam nešto kasnije  dobio jedan njegov rad.Voleo sam posebno RAJZINGERA i IVU KUŠANIĆA , jer su imali duhovit tekst i sjajan crtež. Nisam uspeo da upišem likovnu Akademiju,  iako sam pokušao,  ali sam nastavio sa crtanjem, pa sam 1974. godine u kasarni ŠPANSKI DOBROVOLJCI u Rijeci, za vreme služenja vojnog roka u JNA, priredio prvu izložbu karikatura a 1975. godine u Beogradu, u galeriji RU DJURO SALAJ vidjena je i druga moja izložba karikatura. Taj dan rado pamtim pogotovo zbog ogromne posete mojih prijatelja a i zbog MILOVANA ILIĆA MINIMAKSA, mog prijatelja koji je izložbu otvorio uz muziku i pesmu takodje prisutnog  glumca PAVLA MINČIĆA.

Nažalost moj izraziti talenat za karikaturu nisam usavršio na Akademiji,  i ostao sam samouiki crtač, ali je zato moja ćerka MILA DJENIĆ uspela da upiše fakultet Primenjenih umetnosti, pa se nadam da će u dogledno vreme postati pravi umetnik.

No, da se vratim IVI KUŠANIĆU tom velikom, zaista velikom karikaturisti, ilustartoru i slikaru. Sasvim slučajno došao sam u priliku da ga upoznam, šta više pozvao me je u svoj stan, posle razgledanja njegove izložbe slika u Knez Mihajlovoj, u Beogradu. Za nešto više od godinu dana sa IVOM KUŠANIĆEM sam bio puno puta, vrlo brzo smo se zbližili i bio sam veoma pogodjen kada nas je stari umetnik napustio. Ubrzo posle toga njegova supruga MIMA je objavila izvanrednu monogarfiju IVE KUŠANIĆA, a onda je i ona umrla. Upoznao sam puno kvalitetnih ljudi, obrazovanih,kulturnih,dobrih i duhovitih… ali IVA je bio nešto posebno. Ono što je o njemu,  u toj monografiji,  napisao DUŠKO RADOVIĆ, govori sve…

„Poznajem ga lično i dugo. To je mrzovoljan, ćutljiv, zatvoren tip, stidljiv i skroman. Neverovatan. Mogao bi mi biti brat, i volim ga kao brata. Čedan je, mudar i jednostavan. Pravi čovek po mom ukusu. I mnogo više nego što daje, jer ga mrzi, i jer se stidi. Nema ga na estradi popularnih, a jedan je od najzapaženijih autora tiražne POLITIKE. Njegove karikature su često noseće rubrike u POLITICI. Mudri i zreli komentari tekućih dogadjaja. Daleko od vica i egzibicionizma.STARINSKE, sa tekstom ispod. Bivši partizan, akademski slikar, Hrvat , kao Pjer. Sjajan tip. Šteta je što nije učitelj, imao bi svoje djake čemu naučiti i kao umetnik i kao čovek. Ja ga najtoplije preporučujem, ali ne vredi. Ivo je bez ambicija, bez sujete, izvan javnosti, dezertirao je u neki atelje u Boleču i tamo ima posla samo sa sobom. Ne možete ga sresti ni čuti, ali mi verujte.

DUŠKO RADOVIĆ

TEKST KARIKATURE: „Pratim vas već pola sata, smesta promenite auspuh!“

Galerija slika

Članci iz iste kategorije