TRKA OKO KALIŠA – najveća auto moto trka Jugoslavije 3.9.1939.g. – drugi deo

16. децембар, 2010. #

Želeo bih da vam kažem da sam prvi put za trku oko Kalemegdana, održanu 3. septembra 1939. godine, saznao na dan 16. juna 1979.  Baš tada sam mog starog urednika, čuvenog doajena sportskog novinarstva RADIVOJA RAĆU MARKOVIĆA  zamolio da mi opiše zbivanja u beogradskom auto sportu pre rata.  Znao sam da se nešto dešavalo, znao sam da su tada prednjačili motociklisti ali nisam imao pojma da je na samom početku Drugog svetskog rata održana najveća auto moto trka svih vremena, na području Jugoslavije. Raća je tada zapalio još jednu svoju cigaretu, svoju MORAVU,  i počeo priču od koje sam se naježio i ostao bez daha…. na momente pomislio sam da RAĆA greši, da nije baš sve tako…..ali, kada mi je rekao da je baš on prenosio trku za Radio Beograd,  i izneo nekoliko karakterističnih detalja bio sam totalno zgranut. Tek kasnije sam shvatio zašto je trka zaboravljena i zašto se o njoj nije pričalo. To je otvoreno objasnio gospodin Darko Ribnikar, direktor POLITIKE, u  dokumentarnom filmu Dinka Tucakovića i Brace Petkovića  ZABORAVLJENIyGRAN PRI.

Posle završetka rata, u zemlji novo nastalog režima,  nije  se smelo govoriti o toj manifestaciji, jer su u trci pobedili pripadnici protivničkih zemalja, Nemačke i Italije, jer su dominirali AUTO UNION i MERCEDES koji su bili proizvedeni u Nemačkoj, jer je trka  održana povodom rodjendana kralja Petra drugog i jer su na trci u centralnoj loži bili svi pripadnici buržoazije.

Posle razgovora sa  RADIVOJEM MARKOVIĆEM  sjurio sam se preko puta, u susednu zgradu POLITIKE i u dokumentaciji počeo da “ gutam“  tekstove sa ukoričenih  stranica ondašnje  POLITIKE  iz 1939. godine. Ne mogu vam opisati svoje uzbudjenje. Raćina kratka priča o trci nadgradjena je velikim brojem tekstova sa krupnim naslovima i sa najbitnijim detaljima vezanim za veliku trku. Punih mesec dana pripremao sam se za opširnu radio reportažu o tom fantastičnom dogadjaju, dosta toga sam naučio a puno saznao i od deda VOJE IVANIŠEVIĆA, starog motocikliste koji je učestvovao u trci motocikala. Od deda VOJE sam čuo  da je od aktera glavne trke jedino još živ MANFRED FON BRAUHIČ…. i zamislite, posle upornog traganja pronašao sam ga u istočnom Berlinu, u kancelariji Olimpijskog komiteta. U zakazano vreme, uz pomoć prevodioca, obavio sam telefonski razgovor na liniji studio IX RADIO BEOGRADA – ISTOČNI BERLIN.

Nažalost zbog nerazumevanja, straha ili ljubomore,  tadašnji redaktor emisije VREME SPORTA I RAZONODE, moj vršnjak i kolega Dragan Petrović nije pristao na realizaciju  radio reportaže a isto tako i  urednik  Predrag Knežević. Očito, bilo je tih sedamdesetih godina ne uputno pričati o Kraljevini Jugoslaviji.  Bio sam ljut ali i uporan u nameri da se opširno progovori i podseti na veliki sportski dogadjaj, a i da se čuje snimak mog telefonskog razgovora sa MANFREDOM FON BRAUHIČEM. Odjurio sam na drugu stranu hodnika Prvog programa Radio Beograda, u sportsku redakciju,  kod  reportera i voditelja televizijskog INDIREKTA, čuvenog MARKA MARKOVIĆA i sav tužan ispričao šta se dogodilo. Sećam se kao da je juče bilo…. rekao mi je : „Pa što ne pitaju kad ne znaju……… Djole, napravi mi to za televiziju“. Tako je zaista i bilo, za nekoliko dana INDIREKT je objavio lep prilog o velikoj trci oko Kališa, začinjen pričom deda VOJE IVANIŠEVIĆA i mojim telefonskim razgovorom sa legendarnim nemačkim vozačem MANFREDOM FON BRAUHIČEM , a u realizaciji tog priloga pomogao mi je kolega iz Radio Beograda Slobodan Kovačević.

Od Radivoja Markovića čuo sam i sledeću zanimljivost – Kada su u hotelu MAŽESTIK novinari upitali MNFREDA FON BRAUHIČA u kakvim je odnosima sa svojim stricem, nemačkim nacistom i generalom VALTEROM FON BRAUHIČEM, veliki majstor brzine je odgovorio – “ U SVAKOJ FAMILIJI IMA NEKA BUDALA“.

SLEDI NOVI NASTAVAK

Galerija slika

Članci iz iste kategorije